недеља, 28. мај 2017.

vetrenjača za H.

negde je, između
malinjaka i ružičnjaka,
kao slučajno,izgubila telefon.
i udaljila se ćutke.
zvao sam je,
dok je Betoven svirao za Elizu,
u travi, u bokorju i busenju,
u senci malina.
i otad više ne čuvam njen broj.

ne pozivam je ni u mislima.
nije mi to više važno.
da mi je samo da se dopentram
do ose rotacije
i udenem elise. i oslušnem fijuk.

ne pozivam je.
izbegavam stanice bola.
markiram crne tačke
i bežim od lirskih jadikovki.

ali, zajebano je  sa Hanom
piti rujno vino  u gori zelenoj,
gde se ne bele ni sneg ni labudovi...

samo ova sklepana  vetrenjača,
obeskriljena, u kojoj pijem
ceđeni limun i po navici,
kroz prozor rasplićem mesec
iz  krošnje ive,  
pincetom od pruća...

smešnu vetrenjaču tvorim -
naš vaseljenski žig
i pouzdani znak raspoznavanja,
za buduća talasanja vetra
i buduće drobljenje vremena.

Нема коментара:

Постави коментар

vetrenjača za H.

negde je, između malinjaka i ružičnjaka, kao slučajno,izgubila telefon. i udaljila se ćutke. zvao sam je, dok je Betoven svirao...