субота, 27. мај 2017.

индијанско пролеће

мускат хамбург из две хиљаде пете
прошле је ноћи са мном трагао
за изгубљеним песмама -
тако неуспешно и неутешно.

у години те бербе, причао сам Иви
о Дијенеку, спартанском шмекеру
из Термопила а она мени о Дорсима
и Морисону, док једног тренутка
није одлучила да ме филмски пољуби
и буквално остави без даха,
како то већ бива на растанцима.

после тога је њено предграђе
мирисало искључиво на топли хлеб
из оближње крагујевачке пекаре.
никад на брезин шампон у њеној коси.

улице успомена маркирају трагове фијаска:
круцијално и неопростиво је било
навијати за Ливерпул док Милан губи
добијено финале лиге шампиона, Ивушка.
н-е-о-п-р-о-с-т-и-в-о.
и неки ситни, небитни детаљи,
(попут тога да је била у вези, а ја у браку)...

понекад голица то блажено сећање
као залутали зрачак,
благост дрског априла и жустри хир.
и понекад се развеје тај маслачак,
са осојних обода моје младости
и слети у стих, да ту довека бива.

док Ива негде снива равницу,
или кува ручак за породицу, уз Звезде Гранда.

Нема коментара:

Постави коментар

vetrenjača za H.

negde je, između malinjaka i ružičnjaka, kao slučajno,izgubila telefon. i udaljila se ćutke. zvao sam je, dok je Betoven svirao...