Почетак пролећа

прве ноћи пролећа замолио сам младића за шанком
да донесе најгоре вино и да пусти неки кабаретски шлагер,
опасан био би час за тамбураше ако би се отели малигани
и ако би заронио разум у бујицу уздрхталих жица
и тако јурнуо низ стрму калдрму чак до Асфоделских поља.
опасан био би час, јер сањао сам алге, шимшир и облутак
на коме сам плутао по води, занемаривши тренутак наглог буђења,
подударан са часом њеног одласка, једног себичног пролећа.
и тако се саплићем о тај крајичак конца у тами лавиринта.
и тако падам на крају сна са бесконачног спиралног степеништа.
без одговора да ли је то био њен глас или је допирало са радија.
и сав овај простор постаје руина, непомично збуњена њеним одсуством.
само се каткад узбуркава светлост и хукне перуанска музика
из процветале крошње.
само се каткад око бучног млина обмотавају невидљиве алге
и вриште од радости,
тек да у шифарнику светова од тих знакова растумачим њено име.



Коментари

Популарни постови са овог блога

Нехотичне слике паркова и брисаног простора (2)

A Perfect circle

Pazi, prosto je, Hana