понедељак, 12. децембар 2016.

Pazi, prosto je, Hana

povremeno sam uzalud strepeo, Hana,
da će tvoja nepca formirati suglasnike
na manje spektakularan način nego pre.
i da vene onaj cvet što jedne noći buknu u Brnu.


povremeno su neku koketnu gospođu
u društvu horovođe penzionisanih bečkih dečaka
namerno mešali s tobom
dokoni agenti obaveštajne službe.

povremeno od tog zamešateljstva
pobegnem u ovu uvalu, Hana.
i gledam kako se ljuljaju barke u marini.
vreme je smokava na Mediteranu.
i taman pomislim da jenjavaju ti čini,
a ti se došunjaš.

ali, danas neću da ti pričam o Kunderi,
o tome kako sam nekad čitao rude pravo
ni o Vltavi. ni o Karlovom mostu.
pričaću ti o pesmama koje nisam napisao.
i o tajnama našeg razmimoilaženja…

pazi, Hana, prosto je:

u spirali univerzuma, množi se koeficijent čekanja
sa kvadratom brzine svetlosti.
onda se indeks upornosti izvlači ispred zagrade
sa eonima.  i sve se to lepo podeli sa brojem tvog telefona
u pouzdanom algoritmu rešavanja
našeg vektorskog nesklada.

prosto je, Hana, evo već su otkrili i bozon.
ostale su samo neke sitnice između nas.

Нема коментара:

Постави коментар

vetrenjača za H.

negde je, između malinjaka i ružičnjaka, kao slučajno,izgubila telefon. i udaljila se ćutke. zvao sam je, dok je Betoven svirao...